OMILJENI PUTINOV UKRAJINAC ZALEDIO KRV U ŽILAMA Poslao poruku od koje hvata jeza: "OVO VODI PRAVO U 3. SVETSKI..."

Ukrajinski oligarh i političar Viktor Medvedčuk, dugogodišnji bliski saveznik ruskog predsednika Vladimira Putina, uputio je oštro upozorenje Zapadu, ocenjujući da najnovija bezbednosna inicijativa evropskih saveznika Ukrajine vodi svet ka Trećem svetskom ratu.

Povod za njegovu reakciju je zajednička deklaracija potpisana 6. januara u Parizu, na samitu takozvane „Koalicije voljnih“, koju su potpisali francuski predsednik Emanuel Makron, britanski premijer Kir Starmer i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.

Dokument predviđa raspoređivanje multinacionalnih snaga u Ukrajini nakon eventualnog primirja ili mirovnog sporazuma sa Rusijom, uz uspostavljanje vojnih logističkih centara, zaštićenih skladišta oružja i bezbednosnih zona.

Kako prenosi američki nedeljnik Njuzvik, Medvedčuk je ovu deklaraciju nazvao „velikom političkom provokacijom“, tvrdeći da ona nije usmerena ka okončanju sukoba, već ka njegovom produžavanju i daljoj eskalaciji. Prema njegovim rečima, najava raspoređivanja multinacionalnog kontingenta u Ukrajini nakon završetka borbi može se tumačiti isključivo kao pokušaj da se rat ne završi i da se stvore svi preduslovi za uvlačenje sveta u globalni sukob.

„Ova politička galama ljudi zaslepljenih sopstvenom ohološću mogla bi skupo da košta čitav svet“, poručio je Medvedčuk, ocenjujući da zapadni lideri svesno brišu granicu između posredničkog rata i direktnog sukoba Rusije i NATO-a.

Slične poruke poslednjih dana stižu i iz Moskve. Rusko Ministarstvo spoljnih poslova, kao i ministar Sergej Lavrov, upozoravaju da bi prisustvo stranih trupa u Ukrajini predstavljalo ozbiljnu eskalaciju i direktnu pretnju bezbednosti Rusije. Moskva već godinama odbacuje svaku ideju o međunarodnim vojnim snagama na teritoriji Ukrajine, naročito dok su teritorijalna pitanja i dalje otvorena.

Medvedčuk je više od dve decenije važio za ključnog proruskog političkog aktera u Ukrajini. Njegovi odnosi sa Putinom prevazilaze politiku: zajedno su boravili u Putinovoj rezidenciji u Sočiju i Medvedčukovoj vili na Krimu, dok je ruski predsednik kum njegove ćerke. U Kremlju je dugo smatran glavnim kanalom uticaja na politička zbivanja u Kijevu.

Nakon ruske aneksije Krima 2014. godine i rata u Donbasu, Medvedčuk je nastavio da predvodi proruske političke strukture u Ukrajini. Ukrajinske vlasti su mu kasnije ugasile televizijske kanale, zaplenile imovinu i stavile ga u kućni pritvor pod optužbom za izdaju. Američke obaveštajne službe su uoči invazije 2022. tvrdile da Moskva razmatra scenario u kojem bi Medvedčuk bio postavljen na čelo marionetske vlasti u posleratnoj Ukrajini.

Po izbijanju rata Medvedčuk je pobegao iz kućnog pritvora, ali je ubrzo ponovo uhapšen i kasnije razmenjen za ukrajinske ratne zarobljenike. Nakon preseljenja u Rusiju izgubio je ukrajinsko državljanstvo, ali je ostao politički aktivan kroz platformu „Druga Ukrajina“, koju Kijev optužuje za širenje dezinformacija i propagande u korist Moskve.

Njegovo upozorenje dolazi u trenutku kada Zapad sve otvorenije razmatra dugoročno vojno prisustvo u Ukrajini, dok Rusija takve planove vidi kao pripremu za direktan sukob velikih sila, sa potencijalno nesagledivim posledicama po globalnu bezbednost.

POGLEDAJTE I - PUTIN ODNEO POBEDU, a niko nije ni SVESTAN

deja da bi SAD mogle vojno da intervenišu protiv jedne od svojih saveznica donedavno je delovala nezamislivo, a spor oko Grenlanda sada primorava NATO da se suoči s pretnjom koja dolazi iz sopstvenih redova.

NATO ima stotine i stotine stranica detaljnih vojnih planova o tome kako da se odbrani od napada, ali su svi scenariji odvraćanja i odbrane uvek podrazumevali - spoljnog neprijatelja.

Ne postoji priručnik za to kako se nositi sa povećanim pretnjama predsednika Trampa da po svaku cenu preuzme teritoriju saveznika.

Strategija generalnog sekretara NATO Marka Rutea do sada je bila da ćuti, ali to neće moći dugo da potraje.

Danska premijerka Mete Frederiksen pokušala je da obuzda američke ambicije upozorenjem da, „ako SAD odluče da vojno napadnu drugu NATO zemlju, onda sve staje, uključujući i NATO, a time i bezbednost koja je uspostavljena od kraja Drugog svetskog rata".

Trenutna situacija - ostvarenje sna sovjetskih lidera

Ali čak i pre nego što dođe do bilo kakvih vojnih poteza – ili možda pre njih – ne treba potcenjivati uticaj eskalirajuće retorike.

„Ogromna je pobeda za Putina što uopšte vodimo ovu diskusiju", primetio je Patrik Oksanen, viši saradnik Stokholmskog foruma za slobodni svet, dodajući da je trenutna situacija unutar alijanse ostvarenje sna sovjetskih lidera.

„Ovde na dalekom severu mi to shvatamo prilično ozbiljno, naročito to da su ove izjave došle ubrzo nakon Venecuele i da su dodatno ojačane ne samo od strane predsednika Trampa, već i njegovog savetnika [Stivena] Milera", koji je doveo u pitanje suverenitet Danske nad Grenlandom i to da li bi se neke evropske trupe uopšte suprotstavile SAD.

Uznemirenost je pojačala objava Milerove supruge Kejti na društvenim mrežama, na kojoj je prikazana mapa Grenlanda prekrivena američkom zastavom i rečju „Uskoro“.

Ed Arnold iz Kraljevskog instituta ujedinjenih službi (RUSI), i sam bivši zvaničnik u vojnom štabu NATO-a, slaže se da se već sada „nanosi šteta" savezu.

„To je alijansa izgrađena na vrednostima i poverenju", rekao je Arnold za DW, tako da je „već i dolazak do ove tačke oslabio savez". Sama ideja da se o ovome vode konsultacije u NATO-u bila bi loša i zbog „optike", dodao je, jer bi to značilo da „32 saveznika sede za stolom, a glavni izazov i pretnja dolaze od nekoga za tim istim stolom".

Neki posmatrači predlažu da bi jedno rešenje moglo biti da evropske članice NATO pošalju trupe na Grenland, kako bi pokazale Trampu da ozbiljno shvataju njegovu odbranu i da bi svako jednostrano raspoređivanje snaga iz SAD bilo nepotrebno.

Direktor Instituta Evropske unije za bezbednosne studije, Stiven Evert, smatra da takva inicijativa može biti korisna, ali samo ukoliko je vođena odgovarajućim razlozima. „Evropljani bi trebalo ozbiljno da shvate bezbednost Arktika", rekao je, „i ako postoje praznine, treba da pokušamo da ih popunimo".

Ipak, upozorio je da se tome ne sme pristupiti kao pokušaju da se Tramp umiri, jer se već pokazalo da takvi pokušaji „ne funkcionišu".

„Ljudi, ovo nije vežba. Ovo nije nešto da možete samo da čekate i nadate se da će biti bolje. Ovo će se promeniti samo ako preduzmemo odlučne korake da branimo svoje stavove — ne agresivno, nećemo se boriti protiv američke vojske zbog Grenlanda ako do toga dođe — ali moramo biti vrlo, vrlo jasni o tome kako vidimo budućnost Grenlanda, budućnost saveza i svega što uz to ide."

Danski desničar protiv Trampa

Anders Vistisen, danski poslanik u Evropskom parlamentu, slaže se sa Evertom i smatra da Evropa treba da „prestane da igra diplomatske igre, da popušta, da pokušava da ubedi SAD da budu razumnije ili da ih umiruje povećanim vojnim ulaganjima na Arktiku ili davanjem rudarskih koncesija na Grenlandu, ili bilo čim drugim o čemu se pričalo".

Iako Vistisenova politička opredeljenja, kao člana desničarske Danske narodne partije, mogu navesti na pomisao da bi se slagao sa Trampom oko nekih pitanja, taj poslanik je zapravo pre godinu dana dospeo na naslovne strane – i izazvao buru – kada je upotrebio psovku govoreći Trampu šta bi mogao da uradi sa svojom namerom da kupi Grenland.

On za DW kaže da je obećao da tu frazu neće ponoviti javno, ali da i dalje stoji iza tog mišljenja i svoje taktike da koristi otvoren jezik kako bi Vašingtonu jasno stavio do znanja da je njegova pozicija neprihvatljiva.

„Nalazimo se u trenutku koji je toliko ozbiljan da nema mesta sumnji ili bilo kakvom manevrisanju u našoj komunikaciji", rekao je Vistisen. „Moramo imati veoma snažan i potpuno jasan odgovor i poručiti američkoj administraciji i predsedniku Trampu: ne, nećete imati nikakva prava ni pretenzije na Grenland, i nećete nas ubediti, pritiskati ili zastrašivati da postupimo drugačije."

Vistisen kaže da, iako ceni izjave podrške drugih evropskih lidera, ne veruje da bi oni zaista poslali trupe na Grenland.

On očekuje da upravo njegova premijerka pruži dovoljno čvrstu odbranu.

„Ovo je pitanje koje mora da se reši između Kraljevine Danske i američke administracije", rekao je.

Danski levičar - spremni smo da upotrebimo oružje

Per Klausen, iz redova Levice, smatra da bi upravo druga strana Brisela mogla imati moć da utiče na ovu situaciju.

Klausen je uputio pismo svojim kolegama u Evropskom parlamentu u kojem predlaže da se suspenduje odobravanje sporazuma o carinama - za koji se uglavnom smatra da ide u korist SAD - dok Vašington ne odustane od Grenlanda.

„Ako prihvatimo ovaj sporazum dok Tramp preti međunarodnom poretku i iznosi direktne teritorijalne pretenzije prema Danskoj", navodi se u Klausenovom pismu, „to će se smatrati nagradom za njegovu akciju i samo će dodavati ulje na vatru."

„Imamo mnogo toga što bismo mogli da učinimo, a što bi veoma ozbiljno naškodilo SAD, ako govorimo o ekonomiji", rekao je Klausen.

„I mislim da moramo potpuno jasno da stavimo do znanja Sjedinjenim Državama da smo spremni da upotrebimo to oružje ukoliko SAD ne prestanu sa agresijom prema Grenlandu."

Klausen, u razgovoru za DW kaže da su njegovi sugrađani „veoma, veoma ljuti", više nego uplašeni. Nada se da će njegov predlog dobiti dovoljno političke težine da natera SAD da obrate pažnju, odnosno da „shvate da Danska u ovoj situaciji nije izolovana i da evropski lideri ne govore samo o solidarnosti sa Danskom i Grenlandom, već su i spremni da deluju".

Može li pritisak EU spasiti NATO?

Stiven Evert kaže da u tome vidi barem jedan ohrabrujući znak.

Tokom sastanka u Parizu, održanog u okviru„Koalicije voljnih" za podršku Ukrajini, lideri Nemačke, Italije, Poljske, Španije i Ujedinjenog Kraljevstva, pridružili su se danskoj premijerki Mete Frederiksen u zajedničkom saopštenju u kojem su naglasili da je „na Danskoj i Grenlandu — i isključivo na njima — da odlučuju o pitanjima koja se tiču Danske i Grenlanda".

Saopštenje su izdali neposredno pre sastanka sa američkim posrednicima Stivom Vitkofom i Džaredom Kušnerom, pri čemu se evropski lideri nisu ustručavali od mogućeg sukoba koji bi takav potez mogao da izazove, niti od njegovog uticaja na američku podršku evropskim naporima u vezi sa Ukrajinom.

Iako ovaj korak može delovati kao mali, Evert kaže da je on „jasno pokazao koliko ozbiljno" lideri doživljavaju ovu pretnju.

POGLEDAJTE I - TRAMP ĆE PUTINU DATI UKRAJINU U ZAMENU ZA OVO?!

Nakon američke vojne operacije u Venecueli i hapšenja predsednika Nikolasa Madura, sve su glasnija upozorenja da bi taj potez mogao imati dalekosežne posledice po rat u Ukrajini. U diplomatskim i bezbednosnim krugovima raste bojazan da bi Sjedinjene Američke Države mogle da dozvole Rusiji „slobodne ruke“ u Ukrajini u zamenu za potpunu američku dominaciju nad Zapadnom hemisferom.

Kako pišu Daily Mail i The Telegraph, ova zabrinutost nije nova. Još 2019. godine, tadašnja savetnica Donalda Trampa za Rusiju u Savetu za nacionalnu bezbednost, Fiona Hil, upozorila je Kongres da Moskva šalje signale o mogućoj geopolitičkoj „trampi“.

„Rusi su vrlo snažno signalizirali da žele neku vrstu veoma čudnog aranžmana razmene između Venecuele i Ukrajine“, rekla je Hil tada pred američkim kongresmenima, kako prenosi The Telegraph.

„Vi imate svoju doktrinu, mi imamo svoju“

Američka vojna operacija hapšenja Madura, sprovedena u subotu u zoru, ponovo je oživela te strahove. Akcija specijalnih snaga SAD protekla je gotovo bez otpora, uz minimalne povrede vojnika i slabu reakciju protivvazdušne odbrane koju je Venecuela dobila iz Rusije.

Nakon operacije, izjave ruskih zvaničnika dodatno su uznemirile zapadne analitičare. Iako je Venecuela decenijama bila ključni ruski saveznik u Južnoj Americi, bivši predsednik Rusije Dmitrij Medvedev reagovao je neuobičajeno blago.

On je ocenio da su američki potezi „nezakoniti“, ali i „u skladu s Trampovom istorijom zaštite američkih nacionalnih interesa“, dodavši da je Latinska Amerika američko „dvorište“.

Fiona Hil, danas viša saradnica Instituta Brukings, izjavila je za The Telegraph da je upravo taj rečnik bio alarmantan.

„Medvedevov jezik odjekuje izjavama ruskih zvaničnika iz 2019. godine“, rekla je Hil.

Ona je tada rusku logiku uporedila s Monroovom doktrinom iz 19. veka, kojom su SAD definisale Zapadnu hemisferu kao svoju sferu uticaja.

„U suštini su poručivali: ‘Vi imate svoju Monroovu doktrinu. Želite da mi izađemo iz vašeg dvorišta. Pa, i mi imamo svoju verziju toga. A vi ste u našem dvorištu – u Ukrajini’“, rekla je Hil u svedočenju pred Kongresom.

„Donroova doktrina“ i poruke iz Vašingtona

Prema pisanju The Telegrapha, Trampova administracija poslednjih meseci otvoreno prihvata ovu logiku velikih sila, u Vašingtonu ironično nazvanu „Donroova doktrina“ – kombinaciju Donalda Trampa i Monroa – kojom se Zapadna hemisfera proglašava zatvorenom zonom za rivale poput Rusije i Kine.

Državni sekretar Marko Rubio to je otvoreno rekao u nedelju:

„Ovo je Zapadna hemisfera. Ovo je mesto gde mi živimo – i nećemo dozvoliti da Zapadna hemisfera bude baza za delovanje neprijatelja, konkurenata i rivala Sjedinjenih Država“, izjavio je Rubio.

Bivši američki ambasador u Ukrajini Džon Herbst upozorio je da ovakva politika može dovesti do neformalnog dogovora s Moskvom.

„Trampov vrlo jasan i energičan uticaj u Zapadnoj hemisferi može dovesti do shvatanja da mi upravljamo ovde, a oni upravljaju u svom susedstvu“, rekao je Herbst za The Telegraph, dodajući: „Neki Ukrajinci su mi već rekli da se plaše upravo toga“.

Poruke koje brinu Kijev

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nije krio gorak osmeh kada su ga novinari pitali o američkoj akciji.

„Ako možete ovako lako da se obračunate s diktatorima, onda Sjedinjene Države znaju šta treba sledeće da urade“, rekao je Zelenski.

Ipak, zvanični Kijev bio je znatno oprezniji. Ministar spoljnih poslova Ukrajine Andrij Sibiha osudio je Madurov režim, ali je naglasio da se svi potezi moraju odvijati „u skladu s principima međunarodnog prava“ – što, kako primećuje The Telegraph, odražava nelagodu Ukrajine da podrži unilateralne vojne intervencije.

Reakcije iz Moskve: divljenje sili

Iako je Kremlj zvanično osudio američku akciju, ruski propagandisti i pro-ratni blogeri reagovali su drugačije. Filozof Aleksandar Dugin, često nazivan „Putinov Raspućin“, izjavio je:

„Hapšenje Madura pokazuje da međunarodno pravo više ne postoji – važi samo zakon sile.“

Ruski senator Aleksej Puškov upozorio je da se svet vraća „divljačkom imperijalizmu 19. veka“, dok su popularni proruski Telegram kanali otvoreno diskutovali kako bi ruska vojska mogla da „uči“ iz američke operacije.

Bivši oficir FSB-a Igor Girkin izjavio je:

„Sjedinjene Države su izvele državni udar u Venecueli i pokazale kako velika sila treba da deluje protiv pretnji pre nego što postanu previše ozbiljne.“

Cena politike sfera uticaja

Analitičar Majkl Kofman iz Karnegi fondacije upozorio je da američki napad na Venecuelu „bez čak i privida pravnog opravdanja“ ozbiljno potkopava međunarodni poredak.

„Ako SAD koriste silu da potvrde hegemoniju u Zapadnoj hemisferi, one kratkoročne dobitke plaćaju dugoročnim strukturnim gubitkom svog položaja u svetu“, rekao je Kofman.

U trenutku kada se Ukrajina približava pregovorima o miru i traži čvrste bezbednosne garancije, pitanje koje se sve češće postavlja glasi: koliku će težinu te garancije imati u svetu koji se ponovo deli na „dvorišta“ velikih sila?

Kako zaključuju sagovornici The Telegrapha, povratak politike sfera uticaja možda donosi kratkoročne pobede, ali dugoročno preti da ostavi manje zemlje – uključujući Ukrajinu – kao monetu za potkusurivanje u velikoj geopolitičkoj trgovini.

POGLEDAJTE I - Zaharova se oglasila o gorućoj temi, pa zagrmela - OVE REČI ODZVANJAJU PLANETOM!

Razmeštanje zapadnih trupa i vojnih objekata u Ukrajini biće smatrano intervencijom koja predstavlja pretnju po bezbednost Rusije, izjavila je zvanična predstavnica Ministarstva inostranih poslova Rusije Marija Zaharova.

"Plan Zapada je izuzetno daleko od mirovnog rešenja. Njegov cilj nije postizanje trajnog mira i bezbednosti, već nastavak militarizacije, eskalacije i proširenja sukoba. Njegov ključni element je raspoređivanje takozvanih 'multinacionalnih snaga' na ukrajinskoj teritoriji, koje će članovi 'koalicije' morati da formiraju kako bi olakšali 'obnovu' ukrajinskih snaga i osigurali 'obuzdavanje' Rusije nakon prestanka sukoba", izjavila je zvaničnica ruskog MSP-a.

Razmeštanje jedinica i vojnih objekata u Ukrajini biće klasifikovano kao intervencija koja predstavlja pretnju Rusiji i drugim evropskim zemljama. Vojne jedinice i objekti koji pripadaju "koaliciji voljnih" smatraće se legitimnim ciljevima ruske vojske, dodala je Zaharova.

Mirno rešenje sukoba u Ukrajini moguće je samo rešavanjem korena njegovih uzroka, izjavila je Zaharova.

"Potvrđujemo da je mirno rešenje sukoba moguće isključivo na osnovu otklanjanja njegovih osnovnih uzroka, povratka Ukrajine u neutralan, vanblokovski status, njene demilitarizacije i denacifikacije, poštovanja Kijeva prema jezičkim, kulturnim i verskim pravima i slobodama pojedinaca, etničkih Rusa, građana koji govore ruski jezik i predstavnika nacionalnih manjina, kao i priznavanja trenutnih teritorijalnih realnosti koje su nastale kao rezultat realizacije prava naroda na samoopredeljenje", navela je Zaharova u komentaru objavljenom na zvaničnom sajtu ruskog Ministarstva spoljnih poslova.

Zaharova je dodala da će svi ovi ciljevi svakako biti postignuti ili političkim i diplomatskim sredstvima ili Specijalnom vojnom operacijom, tokom koje inicijativu na bojnom polju u potpunosti zadržavaju ruske oružane snage.

Podsetimo, na sastanku takozvane "koalicije voljnih" 6. januara u Parizu, Francuska i Velika Britanija potpisale su dokument koji je parafirao i šef kijevskog režima Vladimir Zelenski po razmeštanju strane vojske u Ukrajini i gradnji više baza.

Bonus video:

(Espreso/NIN/Kurir/Nova)